Predlog za izradu Lokalnog akcionog plana pošumljavanja na teritoriji grada Sombora

Polazna osnova za projekat “Prihvatimo odgovornost i sadimo šume” koje je Pokret gorana Sombor sprovodio tokom protekle i početkom ove godine jeste zaštita i obnova prirodnih resursa naročito šuma. Praćenje lokalnih javnih politika u oblasti klimatskih promena i mera koje se sprovode za adaptaciju na klimatske promene ukazalo je da je neophodno pojačati kapacitete lokalne zajednice uključivanjem građana u donošenje odluka kako bi se mere mogle dobro isplanirati i što skorije pokrenuti njihova realizacija.

Zakon o zaštiti životne sredine jasno ukazuje ko su akteri u sistemu zaštite životne sredine i koje su njihove obaveze.

Zakonom o zaštiti životne sredine uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon).

Sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za:

1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;

2) sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju:

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) opština, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

4) preduzeća, druga domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugrožavaju ili zagađuju životnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizička lica);

5) naučne i stručne organizacije i druge javne službe;

6) građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.

Svi subjekti sistema zaštite životne sredine dužni su da čuvaju i unapređuju životnu sredinu.

Zakonom je utvrđena je obaveza državnih organa i jedinice lokalne samouprave da kao subjekti sistema zaštite životne sredine upravljaju prirodnim vrednostima, odnosno prirodnim resursima, zaštićenim i javnim prirodnim dobrima. U članu 13. ovog zakona propisano je da jedinica lokalne samouprave donosi svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima u skladu sa nacionalnim strateškim dokumentima i svojim specifičnostima. Navedeni planovi i programi donose se radi sprovođenja mera za očuvanje prirodnih vrednosti, njihovog kvaliteta, količina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove međuzavisnosti i prirodne ravnoteže u celini.

Javne zelene površine u naseljenim mestima i predelima obuhvaćenim prostornim i urbanističkim planovima podižu se i održavaju na način koji omogućava očuvanje i unapređivanje prirodnih i stvorenih vrednosti.

Ako se zbog izgradnje objekta unište javne zelene površine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na način koji određuje jedinica lokalne samouprave.

Skupština jedinice lokalne samouprave posebnom odlukom uređuje opšte uslove zaštite, način podizanja i održavanja i obnove uništenih javnih zelenih površina, kao i vođenje podataka o javnim zelenim površinama.

Radi zaštite i unapređivanja šumskih ekosistema šumama se gazduje tako da se obezbeđuje racionalno upravljanje šumama, očuvanje genetskog fonda, poboljšanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija šuma.

Državni organi, vlasnici i korisnici šuma dužni su da preduzimaju potrebne mere za očuvanje i održivo korišćenje šuma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapređivanja, kao i kontrole i zaštite šuma u slučaju prekograničnog zagađivanja.

(izvod iz Zakona)

AP Vojvodina treba da udvostruči površine pod šumama - stoji u planu izrade Strategije pošumljavanja Republike Srbije.

Iako grad Sombor ne spada u opštine sa malim brojem šuma, teritorija grada sa selima, prema Proceni ranjivosti Srbije na klimatske promene,  i ceo Zapadnobački okrug se smatra regionom koji će biti značajno ugrožen klimatskim promenama u budućnosti. Pored toga, prisutna je značajna degradacija zemljišta usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje i erozije vetra. Zbog nedostatka kvalitetnih šuma obnova zemljišta je praktično nemoguća. U pogledu javnog zdravlja prašina sa njiva koja se nanosi u urbane sredine dovodi do povećanog broja respiratornih bolesti ali i ostalih oboljenja koji se mogu povezati sa štetnim dejstvom hemijskih preparata koji se koriste u poljoprivredi. Oni takođe ugrožavaju i pčele što se svake godine i evidentira. S toga je neophodno doneti plan koji će omogućiti da se što pre počne sa adekvatnim rešenjima u pošumljavanju jer će se, kako svedočimo, problemi i posledice samo umnožavati.

Predlog za izradu Lokalnog akcionog plana pošumljavanja proizašao je iz potrebe da se iskoriste sve dostupne površine za pošumljavanje, bilo na parcelama koje su već namenski opredeljene (katastarski) za šume u cilju reforestacije - ponovnog pošumljavanja ili obnove  ili koje se kao poljoprivredno zemljište koje se izdaje u zakup ne obrađuju i za koje postoji opravdana potreba da se pošume u cilju aforestacije - proširenja površina pod šumama.

U Somboru je za period 2014 do 2016.god. bio donet Akcioni plan za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u kojem je predstavljen Plan razvojnih projekata i mera. Jedna od predviđenih mera u Akcionom planu  je bila “primena integrisanih mera prilagođavanja na klimatske promene i održivog upravljanja ekološkim rizicima i prirodnim nepogodama”. Cilj je bio donošenje Lokalnog akcionog plana prilagođavanja na klimatske promene i upravljanja ekološkim rizicima grada Sombora i razvoj kapaciteta lokalne zajednice na prilagođavanje na klimatske promene i upravljanje ekološkim rizicima uz ozelenjavanje teritorije grada u kome je prepoznat značaj ozelenjavanja na sveukupni kvalitet i održivi razvoj zajednice. Akcioni plan je u potpunosti kompatibilan sa Akcionim planom Programa razvoja AP Vojvodine 2014-2020.

Akcioni plan nije realizovan.

Jedan od procenjenih  rizika za početak i realizaciju plana je nezainteresovanost lokalne zajednice.

U istraživanju koje je Pokret gorana Sombor sproveo sa partnerskim udruženjem Somborski omladinski BOOM tokom realizacije projekta “Prihvatimo odgovoronost i sadimo šume” pokazalo se da je u velikoj meri nezainteresovanost lokalne zajednice i dalje prisutna. Naše udruženje je uputilo poziv mesnim zajednicama na teritoriji grada kojih ukupno ima 15 za uključivanje u proces dijaloga i saradnje na iniciranju donošenja predloga za izradu Lokalnog akcionog plana pošumljavanja na teritoriji grada Sombora. Na poziv za učešće odazvalo se osam predstavnika od kojih je svega šest učestvovalo u daljoj realizaciji projekta. Takođe, poziv je upućen i lokalnim ekološkim udruženjima (pčelari, lovci, ribolovci, i ostali) od kojih su samo pčelarska udruženja izrazila veliku zainteresovanost i učestvovala u projektu.

Od svega dve  mesne zajednice smo dobili predlog površina koje bi mogle da se pošumljavaju, mimo prerađenih planskih dokumenata koje smo im dostavili – Planovi generalne regulacije naseljenih mesta, u kojima smo izdvojili parcele koje su u tim dokumentima navedene kao zaštitno i ostalo zelenilo, sa ciljem da nam dostave izveštaj o trenutnom stanju zelenila u svojim selima i daju predloge za dopunu. (Spisak sa dopunama dostavljamo uz ovaj predlog)

Tokom istraživanja, direktnog razgovora sa građanima i na sastancima koje smo organizovali, svi učesnici su prijavljivali seču vetrozaštitnih i drugih zaštitnih površina pod šumama, uzurpaciju od strane poljoprivrednika i uništavanje tek posađenih sadnica, prekomernu upotrebu hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, odlaganje animalnog i drugog otpada oko sela, nezainteresovanost lokalnog stanovništva, a naročito mladih po pitanju ekologije i zaštite životne sredine. Ekološka udruženja, pčelarska i lovačka, godinama unazad su uz državne subvencije ulagala u pošumljavanje i održavanje ekoloških koridora, da bi se sada suočili sa uništavanjem istih zbog širenja obradivog zemljišta. Ova udruženja i dalje su zainteresovana za pošumljavanje najviše zbog delatnosti kojima se bave. Protekle godine grad Sombor je  izdvojio parcele u ukupnoj površini oko 40 ha namenjenih za pošumljavanje bagremom.

Građani, sa druge strane, prepoznaju pošumljavanje i ozelenjavanje kao adekvatnu meru prilagođavanja na klimatske promene, ali je veoma mali broj zainteresovan da u tome lično učestvuje u svom mestu. Sporadične aktivnosti koje pojedine organizacije i udruženja sprovode ne doprinose sistemskom rešavanju problema sa stanjem zelenila ili šuma. Velikim delom tome doprinose zakoni, pravilnici i odluke kojima se definiše nadležnost u održavanju zelenila u selima, naročito zaštitnog.

Zaštitno zelenilo, koje je i bilo tema razmatranja u projektu, u stvari predstavlja vetrozaštitne šume u i oko naseljenih mesta. Razlikuju se od parkova koje su uređene površine za čije održavanje su nadležna javna preduzeća. Po našem zakonodavstvu šumama upravljaju javna preduzeća, odnosno licencirani šumarski inženjeri. Ova činjenica u velikoj meri usporava proširenje površina pod zelenilom na površinama koje nisu obuhvaćene planskim dokumentima, a godinama se ne koriste i čija namena za pošumljavanje bi bila opravdana. Zaštitno zelenilo u i oko naseljenih mesta u suštini jeste šuma ali za takve šume, koje su po planskim dokumentima predviđene, ne postoji obaveza donošenja osnova gazdovanja.

Poslednjih godina u evropskoj i svetskoj praksi uvodi se termin urbanih šuma, koje u stvari definišu upravo šume koje postoje kao zaštitno zelenilo i imaju isključivo biološku i ekološku vrednost. Pokret gorana Sombor je usmeren upravo na zagovaranje da se zaštitno zelenilo definiše u prostornim planovima kao urbana šuma i da se zemljište na kojem se nalazi ili planira upiše kao šumsko zemljište, bilo to građevinsko ili poljoprivredno. To je suštinski korak ka zaštiti šuma u urbanim mestima, jer je po Zakonu o šumama takvo zemljište više zaštićeno nego poljoprivredno do privođenja nameni. Ako poljoprivredno ili građevinsko zemljište koje se koristi kao poljoprivredno do privođenja nameni treba da se pošumi i tako je određeno u planskim dokumentima onda takvo zemljište treba da se nameni za šumu, jer je inače praksa da se i takvo pošumljeno zemljište očisti i pripremi za korišćenje kao obradiva površina. Ovo je problem sa kojim se suočavaju ekološka udruženja, lovci i pčelari, ali i građani iz ovakve prakse ne vide doslednost i adekvatno upravljanje zemljištem pa se iz tog razloga više i ne žele baviti zaštitom životne sredine u  smislu učestvovanja u pošumljavanju koje iziskuje dosta volonterskog rada.

Površina koje se vode kao šume ili su namenjene za podizanje šuma na kojima je grad Sombor korisnik iznosi 120ha. Šumama na zemljištu  u vlasništvu grada može da gazduje samo javno komunalno preduzeće u okviru svoje službe.

JKP Zelenilo nema kapacitet niti odeljenje koje se bavi gajenjem šuma (nema licenciranu osobu).

Moguće rešenje: Ukoliko javno komunalno preduzeće nema službu sa licenciranom osobom za gazdovanje šumama ono može da sklopi ugovor  (JPP) o gazdovanju sa pravnim ili fizičkim licem koje ima licencu na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti lokalne samouprave  (mišljenje pribavljeno od Uprave za šume).

Za poljoprivredno zemljište koje se izdaje u zakup i koje je u vlasništvu Republike Srbije, da bi se izvršilo pošumljavanje podnosi se Zahtev za dobijanje saglasnosti Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Zakupci poljoprivrednog zemljišta nemaju interes za podnošenjem Zahteva jer poljoprivredno zemljište najčešće dobijaju u zakup na godinu dana. (u Zakonu - od jedne do 30 godina).

Pojašnjenje postupka za državno poljoprivredno zemljište:

Svaka jedinica lokalne samouprave je dužna da donese predlog Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta do 31.03. tekuće godine.

Prilikom izrade  predloga Godišnjeg programa za tekuću godinu neophodno je da se opredeli koje  poljoprivredno zemljište tj. katastarske parcele su predviđene za pošumljavanje. Pravno lice koje  ispunjava uslove da dobije državno polj.zemljište za pošumljavanje-se obraća dopisom Komisiji za izradu predloga Godišnjeg programa u kome se navodi na kojim  katastarskim parcelama  bi oni  hteli da podignu šumu. Komisija  nakon toga proverava da li na tim kat.parcelama postoji neko ograničenje tj. da nisu predviđene za vraćanje u postupku restitucije i da se ne nalaze pod zaštitom. (Neophodno je tražiti i mišljenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode- veliki broj kat.parcela koje se  godinama  ne izdaju u zakup a vode se kao poljoprivredno zemljište (livade, pašnjaci, trstici i močvare)  se nalaze pod zaštitom ili u postupku zaštite gde postoje ograničenja u pogledu načina njihovog korišćenja. Nakon toga ako te kat.parcele ispunjavaju uslov, onda se  to zemljište opredeljuje u Godišnjem programu za pošumljavanje i nakon dobijanja saglasnosti od strane  MPŠV na predlog takvog programa, i usvajanja istog od strane Skupštine grada Sombora ide se sa njegovom realizacijom  tj.zaključenjem ugovora. Nakon toga lice koje zaključi ugovor sa MPŠV mora da  podnese Zahtev Upravi za poljoprivredno zemljište MPŠV.

Praksa: Komisija će uvek opredeliti zemljište za pošumljavanje (ako ono   ispunjava uslove da se može opredeliti za pošumljavanje )  na period od 30 godina. Zakupac je u tom slučaju dužan, (nakon dobijanja saglasnosti od MPŠV) da to zemljište pošumi  u roku 5 godina. JP "Vojvodina šume  nisu zainteresovane da pošumljavaju državno poljoprivredno zemljište -  najčešće kao razlog navodi se to što su državne kat.parcele male i jako udaljene od kat.parcela kojima oni upravljaju pa im je to organizaciono i materijalno veliki problem).

Prvo bi trebalo da se formira stručni tim ljudi koji će odrediti na kojim kat.parcelama bi se moglo nešto pošumiti (kod izbora lokacije voditi računa oko tipa zemljišta, izbora šumske vrste, itd).

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu lokalna samouprava je dužna da preduzima protiverozivne mere na svojoj teritoriji. Grad Sombor-svake godine vrši revitalizaciju vetrozaštitnih pojaseva a u zadnje dve godine i podizanje drvoreda - postavlja se pitanje ko će upravljati njima i kako ih sačuvati na terenu.

Svako polj.zemljište  koje ispunjava uslov da može da bude pošumljeno  i za koje je bio podnet zahtev da se pošumi (od strane pravnih subjekata koji ispunjavaju uslov  da dobiju to zemljište) MPŠV je  i dalo saglasnot na 30 godina. Ovde je problem što nema zahteva za pošumljavanje.

U protekloj 2021. godini utvrđeno je da postoji 3524 ha zemljišta koje nije izdato u zakup ili pravo korišćenja na teritoriji grada Sombora. Sigurno je da su neke od tih površina pogodne za pošumljavanje što bi trebalo da se uvede u planski dokument, odnosno da se odrede površine koje mogu da se prenamene u šumsko zemljište koje bi bilo racionalnije nego u dosadašnjoj upotrebi.   JLS bi morala da dostavi te podatke izrađivačima plana (urbanistima) da bi se uneli u planove.

Grad Sombor je 2011. naručio projekat popisa svih vetrozaštitnih pojaseva - u kome su tačno navedeni svi vetrozaštitni pojasevi (oznaka lokacije, dužina, širina, broj zatečenih vrsta, starost, vitalnost itd.) i na osnovu tog projekta svake godine radi njihovu revitalitaciju (ovde postoji problem kvalitet i dinamika njihove revitalizacije, kao i očuvanja). Takođe je urađeno geodetsko snimanje svih postojećih vetrozaštitnih pojaseva – gde se jasno zna na kojoj kat.parceli se oni nalaze i njihova površina - uočeno je da je  od momenta njihovog popisa iz 2011 godine i do momenta geodetskog snimanja  došlo do potpune devastacije-krčenja –da ne postoje zapisnici poljočuvarske službe  i da nisu pokrenuti postupci za njihovo vraćanje u prvobitno stanje. Problem je što ne postoji  ili ne može da se nađe projekat njihovog podizanja ,jasan planski dokument gde je tačno navedeno na kojim  kat.parcela se preduzimaju protiverozivne mere i nedosledna primena i tumačenje važećih  Zakonskih propisa. 

Trebalo bi formirati službu ili odsek ili Odeljenje u Gradskoj upravi koja bi se bavila izradom , kontrolom i očuvanjem ovih poljozaštitnih (vetrozaštitnih pojaseva).

Alternativa je da se ovi poslovi povere, obezbeđivanjem potrebnih finansijskih sredstava preko Odeljenja za poljoprivredu i uz nadzor stručnog lica, JKP „Zelenilu“ Sombor uz uslov da se iznađe projektna dokumentacija ili sačini nova a na bazi snimljenog stanja na terenu i saznanja gde su uništeni vetrozaštitni pojasevi.

1. Predlog:  degradirane površine (deponije, zemljište bez privedene namene, degradirani pašnjaci, deo livade,...) mogu se pošumljavati bagremom direktnom setvom pripremljenog semena uz prethodnu obradu i pripremu zemljišta čime bi se ostvarila znatna ušteda pri pošumljavanju uzimanjem u obzir i nedostatak kapaciteta u ljudstvu.

Na državnom poljoprivrednom zemljištu postoje divlje deponije koje bi prvo trebalo sanirati, a nakon toga pošumiti. Zakon o poljoprivrednom zemljištu je jasno definisao na koji se način ovo može uraditi - ovde je neophodno uraditi  prvo projekte rekultivacije, projekat pošumljavanja (ovo bi u praksi trajalo nekoliko godina po važećoj proceduri-finasijski je jako zahtevno). Kod saniranja deponija neophodno je da se građanima obezbede uslovi za odlaganje otpada po ekonomskim cenama ili da grad subvecioniše njihovo odvoženje jer će doći do pojave novih divljih deponija.

Potrebno je obezbediti finansijska sredstva u budžetu svake godine za izradu odgovarajućeg/ih projekta/kata i potom ove parcele pošumiti nakon prethodnog ili naknadnog izjašnjavanja vlasnika iste.  

2. Predlog: Imenovati člana(ove) mesne zajednice koji će biti zadužen(i) za sve aktivnosti vezane za pošumljavanje na teritoriji te mesne zajednice koji će voditi evidenciju o mogućim površinama, vršiti nadzor nad upravljanjem šumama i sarađivati sa komunalnim preduzećem ili pravnim i fizičkim licem kome je dodeljeno  gazdovanje šumama na toj teritoriji. Ovaj predlog su predložili članovi mesnih zajednica. 

Uključivanje građana u planiranje I sprovođenje pošumljavanja je od ključne važnosti za uspeh ove mere. Uvođenje principa učestvovanja svih zainteresovanih strana (multistakholder) je način prepoznat u evropskoj i svetskoj praksi jer se pokazalo da je dosadašnji pristup dugoročno neodrživ i  ne pokazuje pozitivne efekte naročito zbog  ograničavanja upravljanja samo na javna preduzeća, koja već duže vreme nemaju dovoljan kapacitet. Stanovnici naseljenih mesta su direktni korisnici benefita koje šume daju i oni treba da imaju direktnu ulogu u njihovom podizanju, gajenju i održavanju uz podršku stručnih lica i komunalnih preduzeća a uz nadzor i kontrolu odeljenja Gradske uprave i pomoć udruženja. U tom cilju treba planirati i raspodelu finansijskh sredstava kako bi se pravovremeno omogućilo sprovođenje aktivnosti na pošumljavanju.

3. Predlog: Doneti  višegodišnji plan pošumljavanja zaštitnih šuma u naseljenim mestima na osnovu popisanih i predloženih (prenamenjenih) površina trenutno dostupnih za pošumljavanje i kako bi se napravila projekcija svih troškova zbog planiranja proizvodnje u kojoj može učestvovati i Pokret gorana Sombor sa šumskim rasadnikom.

Prilikom planiranja pošumljavanja može se planirati da se pojedina zemljišta pošumljavaju ekološki manje vrednim vrstama kao npr. bagremom koji može da se koristi za više namena - između ostalog i kao ogrevno drvo, koje se zasigurno dugo neće izbaciti iz korišćenja na ovim prostorima. Ovo je ekonomski gledano isplativo na duži rok, jer se bagrem može koristiti i kao građevinski materijal.

Za ostale, ekološki vredne vrste, koje su nabrojane u Studiji o vrstama pogodnim za pošumljavanje na teritoriji grada Sombora  koju je izradila dr. Jovana Devetaković, redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, postoji problem nabavke repromaterijala jer se već duže vremena ne proizvode u šumskim rasadnicima i ne postoje matičnjaci u regionu provenijencije (Vojvodini). Za nabavku i proizvodnju ekološki priznatog polaznog materijala mora se uzeti u obzir vreme koje je potrebno da bi se obezbedio kvalitetan šumski materijal što znatno usporava proces pošumljavanja.

4.  Urbanističkim planovima se uređuje građevinsko zemljište u okviru građevinskog reona, a Prostorni plan uređuje prostor u vangrađevinskom zemljištu.  Oni se usvajaju na Skupštini i kao takvi imaju svojstvo Zakona u daljoj primeni. Zato je bitno da se prilikom izrade urbanističkih i prostornih planova obrati pažnja na:

a) Potrebno je da grad prilikom izrade svakog Urbanističkog plana (Generalnog plana, Plana generalne regulacije, Plana detaljne regulacije) opredeli površine koje će imati isključivo namenu za zelene površine i kao takve ih trajno nameniti planiranju i sprovođenju pošumljavanja i ozelenjavanja.

     Urbanistički  zeleni motivi su najjednostavnije, najjeftinije i višestruko delotvorno sredstvo da svaki grad izgleda bolji i lepši nego bez toga. Dok izgradnja stambenih zgrada donosi dobit samo investitorima, zelene površine donose benefit čitavoj ljudskoj zajednici-socijalni, ekološki, kllimatski, psihološki,…

b) Uvesti pojam Zelene infrastrukture u urbanističke i  prostorne planove. Time bi se zelenilo izjednačilo sa ostalom infrastrukturom , a u slučaju Sombora možda stavilo u prvi plan. Trenutna situacija je da svaka infrastuktura (vodovod, kanalizacija, gas, struja) ima prioritet u odnosu na drveće. Sombor bi možda mogao da se okrene ka instalacionim koridorima, tehničkom rešenju kojim se sve instalacije smeštaju u tunel od prefabrikovanih betonskih elemenata, ostavljajući prostora drveću i žbunju. Ovako se čitava širina ulica zauzima od strane raznih instalacija zbog tehničkih zahteva za odstojanja jedne od drugih (u instalacionim koridorima se instalacije smeštaju galerijski po visini), tako da za zelenilo ne preostaje mesta.

c) Povećati minimalne koeficijente za zelene površine na parceli.  Zelenilo nije samo ono na ulici, velik udeo u ukupnom zelenilu čini i unutarblokovsko zelenilo.

d) Raščlaniti detaljnije zelene površine u urbanističkim planovima. Za svaku dati detaljan opis i mogućnost direktnog sprovođenja Plana. Tamo gde to nije moguće uvesti obavezu izrade Projekta ozelenjavanja.

e) Grad bi morao da donese Plan generalne regulacije zelenila, kojim bi se detaljno planiralo svo zelenilo u gradu i koji bi bio osnov za sprovođenje (pošumljavanje). U njemu se navode detaljno vrste, starost i kvalitet sadnice, sve u zavisnosti od mesta na kojem se sade.  To je urbanistički plan koji u fokusu ima zelene i rekreativne površine.

U izradi teksta predloga za donošenje Lokalnog akcionog plana pošumljavanja učestvovali (pored projektnog tima Pokreta gorana Sombor)  predstavnici Odeljenja za poljoprivredu I zaštitu životne sredine i JKP Prostor grada Sombora.